НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ
Национални паркови су целине са карактеристичним природним и културним одликама која су добро саобраћајно повезана и често посећивана, зову се још и „ЧУДА ПРИРОДЕ“. Укупна површина коју захватају национални паркови у Србији је 159km2.
Национални парк Фрушка гора
То је први национални парк у Србији основан 1960.године. Заузима ¼ површине планина Фрушка гора. Пре 50 милиона година била је острво у Панонском мору. У том националном парку 90% територије заузимају шуме (густе листопадне шуме-храста плутњака, букве и габра) . Остатак планине заузимају пашњаци, воћњаци и виногради. У мањим деловима нациналног парка зауступљени су и фрагменти степске вегетације. Што се тиче фауне најпознатије врсте су: степски орао, лисица, срна, дивља свиња, зечеви). На Фрушкој гори сачувано је 16 православних манастира. Предање тврди да је прве од њих засновао Свети Сава. На Фрушкој гори су манастири: Старо Хопово, Ново Хопово, Врдник, Тргетег... Најпознатији манастир је Крушедол. Фрушка гора са својим манастирима и другим културно-историјским споменицима једно је од највећих средишта српске културне баштине. Назива се српском Светом Гором. У манастиру Шишатовцу, 1815. године, Филип Вишњић се нашао са Вуком Караџићем који је записао његових седамнаест песама, четири старе и тринаест нових, устаничких. У Шишатовцу је и касније Филип Вишњић често бивао гост код тадашњег водећег српског песника Лукијана Мушицког. Тим сусретима „српског Хомера“ и „српског Хорација“ дугујемо неколико података о Вишњићевом животу и начину рада. Мушицком је испричао како је стварао песме: питао је ратнике, када су се враћали с бојишта, ко је предводио, где су се тукли, ко је погинуо, против кога су ишли итд.
Стражилово је врх на Фрушкој гори који се налази на 321 метар надморске висине. Смештено је непосредно изнад Сремских Карловаца у Војводини.
Брдо Стражилово је само једно је у низу брда на планини, али је његов значај већи из следећих разлога:
Бранко Радичевић
· Ој, Карловци, место моје драго!
К`о детенце дошао сам амо;
Игра беше једино ми балго;
Слатко звах ја мед и смокву само.
Дете мало-голуждраво тиче-
Дође тиче, па се ту навиче;
Овде,овде, где криоце мало
Први пут се сретно огледало;
Из почетка, од гране до гране,
Од дрвета једног до другога,
Док је смело сетити се стране,
Сетити се неба високога,
Док је могло крила своја лака
Небу дићи тамо под облака!
Под небо се диг`о птић и сада;
Ал` весео није к`о некада!
Гледа доле, реку, врело, луга,
Дрва, жбуње, горе и врлети,
Па му с` чине до толико друга,
До толико успомена свети`.
С кима дане прелепо пробави,
Па их сада мора да остави,
Тешко му се, тешко раставити;
Али шта ће, када мора бити!
За њих срце њему младо туче,
Али нешто на далеко вуче...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
Виногради, збогом умиљати,
Збогом грожђе, - нећу те ја брати!
Ао, бербо, тебе жалим клету!
Та шта лепше од тебе на свету!
Национални парк Ђердап
Највећи национални парк у Србији, основан је 1974.године. Већи део националног парка чини Ђердапска клисура која спаја Панонску и Влашку низију. Клисура је дуга 95км. Састоји се од: Голубачке клисуре, Љупковске котлине, Госпођиног вира, Доњомилановачке котлине, Казан- клисуре, Оршавске котлине, Сипске клисуре.Флору националног парка чине: мешовите листопадне прашуме (орах, мечија леска, копривић храст и буква, шибљаци јоргована). Литице су станиште веома ретких биљака. Што се тиче фауне најпознатије врсте су : медвед, рис, шакал, вук, сова ушара, црна рода, док у Дунаву живе јесетра и моруна. У Србији, на обалама Дунава у Ђердапској клисури пронађено је једно од најстаријих насеља људи из каменог доба у Европи, које се зове Лепенски вир. Трајанова табла један је од заштитних знакова Ђердапске клисуре и постављена је 100. године наше ере повоодм завршетка сувоземног пута кроз Ђердапску клисуру. На стотинак метара од уласка у клисуру, над Дунавом, налази се Голубац-једно од најмонументалнијих средњевековних утврђења у Србији. Град који је замишљен као утврђење за борбу „хладним“ оружјем. Изузев кажњавања, потоп је имао значење колевке људске цивилизације, с обзиром да је према мноштву митова људски живот зачет мешавином блата, воде и светслости духа господњег.Управо такав смисао има приказ клечећег божанства уз велику Трјанову таблу на Ђердапу с почетка другог века нове ере, с обзиром да је то честа представа његовог положаја приликом стварања првих људских бића, ау конкретном случају сугерише нам надљудске димензије Трајановог подухвата окончања радова на изградњи или можда обнови у стени усеченог пута за извлачење бродова приликом узводне пловидбе Ђердапом, затим пловидбеног канала крај Сипа и импозантног моста, пар километара низводно од Кладова.Сличан клечећи став упражњаван је стотинама година на Ђердапу приликом обреда „привођења“ душе покојника небеској светлости. Пошто би откопали леш који је 40 дана провео у земљи, у клечећем положају приступајући обреду очишћења, „чувари предања“ умили би његово лице водом-изразом светог духа и изложили га јутарњој сунчевој светлости, да би после тога тело покојника било враћено у гроб (204). Из новијих времена до нас допире прича о потопу који је на овај крај пустио Сребрни цар, заштитник подземног света и рудног блага. Када су рудари трагајући за златом открили Сребрног цара, упркос његовом противљењу, хтели су да га откопају. За казну позване су околне реке Дунав, Сава, Пек, Млава и Дагудин да начине потоп (205). Најстарији трагови људског живота на Лепенском виру допуштају нам упознати се са веровањима у водена божанства, предтсваљена у виду риболиких створења са телом рибе и људском главом. Бог са истим одликама, познат у Вавилону и на Балкану под именом Дагон, био је слављен међу становништвом обе дунавске обале на Ђердапу.Његово име везује се за семитску реч „дагон“- мала риба, али и хебрејску реч „дагон“- за жито. Ж. Андрејић, уз резултате својих истраживања далеке прошлости Србије, објавио је илустрације два експоната из српског Подунавља-једну чине модели жита од печене глине, пронађени у неолитским насељима, а другу статуа риболиког бога из 300. године пре нове ере, пореклом из Кладова (206). Тело божанства прекривено је рибљим крљуштима и асоцира на мит о потопу који је на људски род пустила богиња Истар, да би се из њега избавили тек људи који су добили одлике становника водених пространстава.
Национални парк Копаоник
Основан је 1981.године. То је наш најмањи национални парк који захвата сам врх Копаоника. Копаоничку групу планина чине: Копаоник, Гоч, Жељин, Столови. Копаоник зову још и „Српски Урал“. Најзначајније биљне врсте у овом националном парку су: мешовите шуме смрче, јеле, букве, и јавора. Старе очуване шуме смрче другачије се зову Балканска тајга. На великим висинама су заступљене субалпске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке. Рунолист је заштићена врста чије је станиште на кречњачким литицама. Највиши врх је Панчићев врх (назван по српском ботаничару и лекару) на коме се налази истоимени маузолеј посвећен њему.Фауну Копаоника чине: 173 врста птица (балканска ушата шева), 40 врста сисара (видра, слепи миш, дивокоза, јелен, МЕДВЕД И ВУК УГРОЖЕНА ВРСТА), и рибе (поточна пастрмка). У непосредној близини Копаоника налазе се два веома битна средњевековна манастита. Манастир Жича је задужбина краља Стефана Првовенчаног. Свети Сава приликом изградње је одредио овај манастир за седиште Српске цркве. У Жичи је крунисан први српски краљ Стефан Немањић-Првовенчани.Манастир Студеница је задужбина Стефана Немање и изграђен је у XII. веку. Уписан је у листу светске културне баштине УНЕСКО-а.
Национални парк Тара
Основан је 1981. године кад и НП Копаоник. Смештен је на планинама Тара и Звијезда у западној Србији. То је један од најочуванијих и највреднијих простора Европе. На Тари су најзаступљеније прашуме букве, јеле, смрче као и шуме Панчићеве оморике. Панчићева оморика добила је назив по Јосифу Панчићу који је детерминисао биљку. Ова биљка је ЕНДЕМИТ=живи на уском, ограниченом простору. 53 врста сисара живи на Тари а најпознатије су : медвед, дивокоза, СРНА ПОД ПОСЕБНОМ ЗАШТИТОМ), 153 врста птица (сури орао, сиви соко, јастреб, сова ушара). Кремна је планинско место у западној Србији које раздваја планине Златибор и Тару. У Кремни се налази кућа чувених пророка Тарабића који су виђења будућности приказали у Креманском пророчанству. После I Светског рата туда је прошла пруга а шаргански масив савладан је пројектом „Шарганска осмица“ који данас представља туристичку атракцију. Манастир Рача је задужбина краља Драгутина. Калуђери манастира су зачетници и весници нове српске књижевности.
„Душа планине у дубини душе “
Миодраг Петровић
Она је велика као медвед
Елегантна као оморика
Поносита као бор
Достојанствена као дивокоза на стени при заласку сунца
Дивља као младица у брзаку Дрине
Сурова као вук кад улети међу овце
Неухватљива као соко у лету
Непредвидива као орао који кружи небеским плаветниклом
Мека као млада јела у сенци
Нежнакао очи срне док посматра лане
Непоновљива као вилин коњиц који живи за љубав
„Услед пролећа “
Љ.Ршумовић
Услед пролећа у Сахари
Сада се носи бисер песка,
А на зеленој планини ТАРИ
Мирише смрека и пупи леска.
Национални парк Шар-планина
Основан је 1986.године. Захвата крајњи југ Србије и то врхове преко 2000 м. Лепота тих врхова, а и самог националног парка употпуњена је „горским очима“ тј. ледничким језерима. Она настају глацијалном ерозијом. На Шар планини су очуване шуме молике и мунике (ендемичних борова на Балкану), као и жбунасте заједнице бора кривуља. Национални парк познат је и по великом броју лептира, 147 врста, а најпознатији је Аполонов лептир. Такође у националном парку живи и 200 врсти птица (орао брадан, белоглави суп, сури орао, тетреб). У фауну планине спадају и : ситни глодари, звери, дивокозе. У непосредној близини налази се и Богородица Љевишка коју је подигао краљ Милутин у XIV веку. Веома битан објекат за српску историју је и задужбина цара Душана Свети Арханђел који је познат и као Душанов град. У овој цркви је и сахрањен цар Душан. Турци су разрушили ову светињу.
НАВАЛИ СЕ ШАР ПЛАНИНА
Народна лисрка песма
Навали се, навали се Шар палнина
ајде, и потхвати, и потхвати три чобана
Први чобан, први чобан
њој се моли,`ајде пусти мене
пусти мене, Шар планино
Имам сестру, имам сестру што ме жали
ајде имам сестру
имам сестру што ме жали
Други чобан, други чобан
њој се моли, `ајде пусти мене
пусти мене, Шар планино
Имам жену, имам жену што ме жали
'ајде трећи чобан
трећи чобан њој се моли
Пусти мене, пусти мене, Шар планино
ајде, имам мајку
имам мајку што ме жали
Марко Краљевић и Муса Kесеџија
Једно јутро бјеше поранио
уз клисуру тврда Качаника,
ал' ето ти Мусе Кесеџије,
на вранчићу ноге прекрстио,
топузину баца у облаке,
дочекује у бијеле руке.
Европска асоцијација националних паркова зове се ЕУРОПАРК.
Национални паркови су целине са карактеристичним природним и културним одликама која су добро саобраћајно повезана и често посећивана, зову се још и „ЧУДА ПРИРОДЕ“. Укупна површина коју захватају национални паркови у Србији је 159km2.
Национални парк Фрушка гора
То је први национални парк у Србији основан 1960.године. Заузима ¼ површине планина Фрушка гора. Пре 50 милиона година била је острво у Панонском мору. У том националном парку 90% територије заузимају шуме (густе листопадне шуме-храста плутњака, букве и габра) . Остатак планине заузимају пашњаци, воћњаци и виногради. У мањим деловима нациналног парка зауступљени су и фрагменти степске вегетације. Што се тиче фауне најпознатије врсте су: степски орао, лисица, срна, дивља свиња, зечеви). На Фрушкој гори сачувано је 16 православних манастира. Предање тврди да је прве од њих засновао Свети Сава. На Фрушкој гори су манастири: Старо Хопово, Ново Хопово, Врдник, Тргетег... Најпознатији манастир је Крушедол. Фрушка гора са својим манастирима и другим културно-историјским споменицима једно је од највећих средишта српске културне баштине. Назива се српском Светом Гором. У манастиру Шишатовцу, 1815. године, Филип Вишњић се нашао са Вуком Караџићем који је записао његових седамнаест песама, четири старе и тринаест нових, устаничких. У Шишатовцу је и касније Филип Вишњић често бивао гост код тадашњег водећег српског песника Лукијана Мушицког. Тим сусретима „српског Хомера“ и „српског Хорација“ дугујемо неколико података о Вишњићевом животу и начину рада. Мушицком је испричао како је стварао песме: питао је ратнике, када су се враћали с бојишта, ко је предводио, где су се тукли, ко је погинуо, против кога су ишли итд.
Стражилово је врх на Фрушкој гори који се налази на 321 метар надморске висине. Смештено је непосредно изнад Сремских Карловаца у Војводини.
Брдо Стражилово је само једно је у низу брда на планини, али је његов значај већи из следећих разлога:
- од Сремских Карловаца је удаљено свега 4 километра, а ово насеље је веома посећено због богате историјске и културне баштине;
- на врху брда се налази гроб Бранка Радичевића, српског песника из доба романтизма и ученика Карловачке гимназије, најстарије српске гимназије. Радичевић, као и многи други ученици ове школе, проводио је слободно време на Стражилову и оно је било предмет надахнућа у његовом песништву.
Бранко Радичевић
· Ој, Карловци, место моје драго!
К`о детенце дошао сам амо;
Игра беше једино ми балго;
Слатко звах ја мед и смокву само.
Дете мало-голуждраво тиче-
Дође тиче, па се ту навиче;
Овде,овде, где криоце мало
Први пут се сретно огледало;
Из почетка, од гране до гране,
Од дрвета једног до другога,
Док је смело сетити се стране,
Сетити се неба високога,
Док је могло крила своја лака
Небу дићи тамо под облака!
Под небо се диг`о птић и сада;
Ал` весео није к`о некада!
Гледа доле, реку, врело, луга,
Дрва, жбуње, горе и врлети,
Па му с` чине до толико друга,
До толико успомена свети`.
С кима дане прелепо пробави,
Па их сада мора да остави,
Тешко му се, тешко раставити;
Али шта ће, када мора бити!
За њих срце њему младо туче,
Али нешто на далеко вуче...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
Виногради, збогом умиљати,
Збогом грожђе, - нећу те ја брати!
Ао, бербо, тебе жалим клету!
Та шта лепше од тебе на свету!
Национални парк Ђердап
Највећи национални парк у Србији, основан је 1974.године. Већи део националног парка чини Ђердапска клисура која спаја Панонску и Влашку низију. Клисура је дуга 95км. Састоји се од: Голубачке клисуре, Љупковске котлине, Госпођиног вира, Доњомилановачке котлине, Казан- клисуре, Оршавске котлине, Сипске клисуре.Флору националног парка чине: мешовите листопадне прашуме (орах, мечија леска, копривић храст и буква, шибљаци јоргована). Литице су станиште веома ретких биљака. Што се тиче фауне најпознатије врсте су : медвед, рис, шакал, вук, сова ушара, црна рода, док у Дунаву живе јесетра и моруна. У Србији, на обалама Дунава у Ђердапској клисури пронађено је једно од најстаријих насеља људи из каменог доба у Европи, које се зове Лепенски вир. Трајанова табла један је од заштитних знакова Ђердапске клисуре и постављена је 100. године наше ере повоодм завршетка сувоземног пута кроз Ђердапску клисуру. На стотинак метара од уласка у клисуру, над Дунавом, налази се Голубац-једно од најмонументалнијих средњевековних утврђења у Србији. Град који је замишљен као утврђење за борбу „хладним“ оружјем. Изузев кажњавања, потоп је имао значење колевке људске цивилизације, с обзиром да је према мноштву митова људски живот зачет мешавином блата, воде и светслости духа господњег.Управо такав смисао има приказ клечећег божанства уз велику Трјанову таблу на Ђердапу с почетка другог века нове ере, с обзиром да је то честа представа његовог положаја приликом стварања првих људских бића, ау конкретном случају сугерише нам надљудске димензије Трајановог подухвата окончања радова на изградњи или можда обнови у стени усеченог пута за извлачење бродова приликом узводне пловидбе Ђердапом, затим пловидбеног канала крај Сипа и импозантног моста, пар километара низводно од Кладова.Сличан клечећи став упражњаван је стотинама година на Ђердапу приликом обреда „привођења“ душе покојника небеској светлости. Пошто би откопали леш који је 40 дана провео у земљи, у клечећем положају приступајући обреду очишћења, „чувари предања“ умили би његово лице водом-изразом светог духа и изложили га јутарњој сунчевој светлости, да би после тога тело покојника било враћено у гроб (204). Из новијих времена до нас допире прича о потопу који је на овај крај пустио Сребрни цар, заштитник подземног света и рудног блага. Када су рудари трагајући за златом открили Сребрног цара, упркос његовом противљењу, хтели су да га откопају. За казну позване су околне реке Дунав, Сава, Пек, Млава и Дагудин да начине потоп (205). Најстарији трагови људског живота на Лепенском виру допуштају нам упознати се са веровањима у водена божанства, предтсваљена у виду риболиких створења са телом рибе и људском главом. Бог са истим одликама, познат у Вавилону и на Балкану под именом Дагон, био је слављен међу становништвом обе дунавске обале на Ђердапу.Његово име везује се за семитску реч „дагон“- мала риба, али и хебрејску реч „дагон“- за жито. Ж. Андрејић, уз резултате својих истраживања далеке прошлости Србије, објавио је илустрације два експоната из српског Подунавља-једну чине модели жита од печене глине, пронађени у неолитским насељима, а другу статуа риболиког бога из 300. године пре нове ере, пореклом из Кладова (206). Тело божанства прекривено је рибљим крљуштима и асоцира на мит о потопу који је на људски род пустила богиња Истар, да би се из њега избавили тек људи који су добили одлике становника водених пространстава.
Национални парк Копаоник
Основан је 1981.године. То је наш најмањи национални парк који захвата сам врх Копаоника. Копаоничку групу планина чине: Копаоник, Гоч, Жељин, Столови. Копаоник зову још и „Српски Урал“. Најзначајније биљне врсте у овом националном парку су: мешовите шуме смрче, јеле, букве, и јавора. Старе очуване шуме смрче другачије се зову Балканска тајга. На великим висинама су заступљене субалпске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке. Рунолист је заштићена врста чије је станиште на кречњачким литицама. Највиши врх је Панчићев врх (назван по српском ботаничару и лекару) на коме се налази истоимени маузолеј посвећен њему.Фауну Копаоника чине: 173 врста птица (балканска ушата шева), 40 врста сисара (видра, слепи миш, дивокоза, јелен, МЕДВЕД И ВУК УГРОЖЕНА ВРСТА), и рибе (поточна пастрмка). У непосредној близини Копаоника налазе се два веома битна средњевековна манастита. Манастир Жича је задужбина краља Стефана Првовенчаног. Свети Сава приликом изградње је одредио овај манастир за седиште Српске цркве. У Жичи је крунисан први српски краљ Стефан Немањић-Првовенчани.Манастир Студеница је задужбина Стефана Немање и изграђен је у XII. веку. Уписан је у листу светске културне баштине УНЕСКО-а.
Национални парк Тара
Основан је 1981. године кад и НП Копаоник. Смештен је на планинама Тара и Звијезда у западној Србији. То је један од најочуванијих и највреднијих простора Европе. На Тари су најзаступљеније прашуме букве, јеле, смрче као и шуме Панчићеве оморике. Панчићева оморика добила је назив по Јосифу Панчићу који је детерминисао биљку. Ова биљка је ЕНДЕМИТ=живи на уском, ограниченом простору. 53 врста сисара живи на Тари а најпознатије су : медвед, дивокоза, СРНА ПОД ПОСЕБНОМ ЗАШТИТОМ), 153 врста птица (сури орао, сиви соко, јастреб, сова ушара). Кремна је планинско место у западној Србији које раздваја планине Златибор и Тару. У Кремни се налази кућа чувених пророка Тарабића који су виђења будућности приказали у Креманском пророчанству. После I Светског рата туда је прошла пруга а шаргански масив савладан је пројектом „Шарганска осмица“ који данас представља туристичку атракцију. Манастир Рача је задужбина краља Драгутина. Калуђери манастира су зачетници и весници нове српске књижевности.
„Душа планине у дубини душе “
Миодраг Петровић
Она је велика као медвед
Елегантна као оморика
Поносита као бор
Достојанствена као дивокоза на стени при заласку сунца
Дивља као младица у брзаку Дрине
Сурова као вук кад улети међу овце
Неухватљива као соко у лету
Непредвидива као орао који кружи небеским плаветниклом
Мека као млада јела у сенци
Нежнакао очи срне док посматра лане
Непоновљива као вилин коњиц који живи за љубав
„Услед пролећа “
Љ.Ршумовић
Услед пролећа у Сахари
Сада се носи бисер песка,
А на зеленој планини ТАРИ
Мирише смрека и пупи леска.
Национални парк Шар-планина
Основан је 1986.године. Захвата крајњи југ Србије и то врхове преко 2000 м. Лепота тих врхова, а и самог националног парка употпуњена је „горским очима“ тј. ледничким језерима. Она настају глацијалном ерозијом. На Шар планини су очуване шуме молике и мунике (ендемичних борова на Балкану), као и жбунасте заједнице бора кривуља. Национални парк познат је и по великом броју лептира, 147 врста, а најпознатији је Аполонов лептир. Такође у националном парку живи и 200 врсти птица (орао брадан, белоглави суп, сури орао, тетреб). У фауну планине спадају и : ситни глодари, звери, дивокозе. У непосредној близини налази се и Богородица Љевишка коју је подигао краљ Милутин у XIV веку. Веома битан објекат за српску историју је и задужбина цара Душана Свети Арханђел који је познат и као Душанов град. У овој цркви је и сахрањен цар Душан. Турци су разрушили ову светињу.
НАВАЛИ СЕ ШАР ПЛАНИНА
Народна лисрка песма
Навали се, навали се Шар палнина
ајде, и потхвати, и потхвати три чобана
Први чобан, први чобан
њој се моли,`ајде пусти мене
пусти мене, Шар планино
Имам сестру, имам сестру што ме жали
ајде имам сестру
имам сестру што ме жали
Други чобан, други чобан
њој се моли, `ајде пусти мене
пусти мене, Шар планино
Имам жену, имам жену што ме жали
'ајде трећи чобан
трећи чобан њој се моли
Пусти мене, пусти мене, Шар планино
ајде, имам мајку
имам мајку што ме жали
Марко Краљевић и Муса Kесеџија
Једно јутро бјеше поранио
уз клисуру тврда Качаника,
ал' ето ти Мусе Кесеџије,
на вранчићу ноге прекрстио,
топузину баца у облаке,
дочекује у бијеле руке.
Европска асоцијација националних паркова зове се ЕУРОПАРК.